Evropska unija planira da od 2014. godine programe obrazovanja i učenja Lifelong learning programme (Celoživotno učenje), programe međunarodne saradnje i Youth in action (Mladi u akciji) ubuduće objedini u Erasmus for All.

Ovaj program trebalo bi da bude jednostavniji, efikasniji i lakši za korišćenje od postojećih. Predložila ga je Evropska komisija još 2011. godine, trenutno se o njemu progovara u Svetu EU, a zatim i u Evropskom parlamentu. Prvobitno je bilo predloženo da budžet do 2020. za ovaj program bude 17 milijardi evra, što je povećanje od preko 60 odsto u odnosu na ranija izdvajanja za obrazovanje, malde i sport. U dosadašnjim pregovorima budžet je smanjen na 14 milijardi evra, a konačnu reč daće države članice i evropski parlamentarci.

Program Erasmus for all treba da obuhvati preko pet miliona ljudi, i to ne samo iz država članica Evropske unije. Njegovo usvajanje zanima i mlade u Srbiji, jer će zahvaljući njemu imati priliku da uče, stažiraju, putuju i drže se sa vršnjacima u inpstranstvu. Korist će imati više od tri miliona studenata na različitim nivoima studiranja i oko milion profesora, prosvetnih radnika, istraživača i mladih koji počinju karijeru. U Erasmus for all biće ukuljučeno i skoro 120 hiljada obrazovnih institucija. Posebno će biti značajan za mlade koji žele da koriste stipendije, studiraju ili volontiraju u inostranstvu.

Prema rečima Androule Vasiliou, evropske komesarke za obrazovanje, kulturu i mlade, naziv programa nije slučajan, već je stvar principa i šalje jasnu poruku. Ona veruje da je Erasmus for all, odnosno ulaganje u obrazovanje mladih, najbolji način za dugoročno rešavanje problema nezaposlenosti ove populacije. Govoreći na konferenciji “Saving Europe's Lost generation”, koju je priredila organizacija Friends of Europe, Vasiliou je istakla da su veoma zabrinjavajući podaci da je u Evropi nezaposleno 5,7 milona mladih, a da poslodavci ne mogu da popune oko dva miliona slobodnih radnih mesta.

Na ovoj konferenciji čija je tema bila problem velike nezaposlenosti mladih, koji bi mogli da predstavljaju takozvanu “izgubljenu generaciju”, govorili su i predstavici Organizacije za evropsku ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Direktorata EU za zapošljavanje i socijalna pitanja, resorni ministri iz Rumunije i Irske, organizacija posvćenih mladima, preduzetništvu i zapošljavanju. Ovom prilikom predstavljeni su i rezultati istraživanja stavova mladih u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Poljskoj, Španiji i Velikoj Britaniji. Prema dobijenim podacima najpesimističniji su mladi Italijani - skoro 70 osto, dok pozitivna očekivanja od budućnosti ima najviše mladih u Poljskoj, odnosno oko polvina njih. Istraživači kažu da ipak ohrabruju podaci da je sve više mladih ljudi zainteresovano za preduzetništvo i poslove koje podrazumevaju stalno putovanje i učenje.

Među učesnicima konferencije dominirao je stav da su obrazovni programi dugoročno rešenje nezaposlenosti. To se, ipak, ne odnosi na oko šest miliona onih koji su sada bez posla, kojih je najviše u Grčkoj i Španiji. Učesnici su suprotstavili i stavove o korisnosti nove evropske mere koja treba da olakša ulazak na tržište rada – youth garantee. Ove garancije za mlade zapravo podrzumevaju obavezu da četiri meseca nakon školovanja obavezno dobiju priliku da kod poslodavaca obave praksu, stažiranje, obuku i sl. Konačnu reč o njima doneće države članice EU, ali, kako je istaknuto, ova mera otvara i pitanje zloupotreba mladih kao besplatne radne snage od strane poslodavaca.

Rezultati istraživanja i predstavljeni podaci ukazuju da mlade u državama Evropske unije muče slični problemi kao njihove vršnjake u Srbiji - od velikog pesimizma, preko dileme da li da napuste svoj rodni grad, do toga kako da se zaposle i zarade, ali i kako da primene u praksi znanja stečena školovanjem.

Izvor: Kancelarija opština Centralne Srbije u Briselu