Klimatske promene, infrastrukturni gubici i nedostatak stručnog kadra: ključne poruke WATERSHED fokus grupe održane u Kragujevcu
Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja organizovala je 18.maja fokus grupu u okviru Erasmus+ projekta WATERSHED, evropske inicijative usmerene na unapređenje održivog upravljanja vodnim resursima, klimatske otpornosti i modernizaciju obrazovanja u oblastima voda, zaštite životne sredine, poljoprivrede i digitalnih tehnologija.
Fokus grupa okupila je predstavnike javnog sektora, akademske zajednice, stručnjake iz oblasti voda, održivosti i cirkularne ekonomije, kao i predstavnike privrede koji u praksi primenjuju savremene sisteme upravljanja vodama i smart navodnjavanje.
U radu fokus grupe učestvovali su predstavnici Grada Kragujevca, JKP „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Centra za zelenu ekonomiju.
Diskusija je otvorila niz veoma konkretnih pitanja koja se danas nalaze među ključnim izazovima za Srbiju i region:
klimatske promene i sve izraženiji sušni periodi,
rastući pritisak na lokalne vodne resurse,
zastarela infrastruktura i veliki gubici vode,
nedostatak stručnog kadra,
potreba za digitalizacijom i smart sistemima,
kao i usklađivanje obrazovanja sa potrebama zelene i digitalne tranzicije.
Klimatske promene menjaju hidrološku sliku Srbije
Jedan od centralnih zaključaka fokus grupe odnosio se na činjenicu da se hidrološki obrasci u Srbiji ubrzano menjaju.
Učesnici su ukazali da problem više nije samo količina padavina, već njihov raspored i intenzitet. Umesto dugotrajnih i ravnomernih kišnih perioda, sve češće dolazi do kratkih i intenzivnih padavina koje stvaraju:
bujične poplave,
smanjenu infiltraciju vode u zemljište,
nedovoljnu dopunu podzemnih rezervi,
i produžene sušne periode tokom vegetacionih sezona.
Posebno je istaknuto da Srbija često stvara pogrešnu percepciju o sopstvenom vodnom bogatstvu zbog prisustva velikih međunarodnih reka poput Dunava, dok se stvarni izazovi nalaze u lokalnim izvorima, sistemima vodosnabdevanja i raspoloživosti kvalitetne pijaće vode.
U diskusiji je naglašeno da klimatske promene više nisu projekcija budućnosti, već realnost koja već danas direktno utiče na:
poljoprivredu,
vodoprivredu,
lokalne budžete,
energetsku stabilnost,
i funkcionisanje komunalnih sistema.
Gubici vode i infrastrukturni izazovi
Predstavnici sektora voda ukazali su na ozbiljne infrastrukturne izazove sa kojima se suočavaju lokalni sistemi u Srbiji.
Tokom diskusije navedeni su primeri:
- gubitaka vode u distributivnim mrežama,
- zastarele infrastrukture,
- čestih kvarova,
- nedovoljnih ulaganja u rekonstrukciju sistema,
- kao i rastućih troškova održavanja.
Posebno je naglašeno da pitanje održavanja i modernizacije vodovodnih sistema postaje sve složenije usled nedostatka stručnog kadra, naročito hidroinženjera, tehničkog osoblja i specijalizovanih operativnih profila.
Učesnici su ukazali da klimatska otpornost više ne može da se posmatra izolovano, već zahteva istovremeno sagledavanje:
- infrastrukture,
- energetike,
- upravljanja resursima,
- institucionalnih kapaciteta,
- i razvoja ljudskih potencijala.
Smart sistemi i digitalizacija – potencijal postoji, ali implementacija je ograničena
Veliki deo razgovora bio je posvećen digitalizaciji i savremenim tehnologijama u oblasti upravljanja vodama i poljoprivrede.
Predstavljeni su primeri korišćenja:
smart sistema za navodnjavanje,
senzora i automatizacije,
GIS i SCADA sistema,
digitalnog monitoringa potrošnje vode,
kao i precizne poljoprivrede zasnovane na analizi podataka.
Ipak, zaključeno je da se ovakva rešenja u Srbiji još uvek uglavnom razvijaju kroz pojedinačne investicije, pilot projekte ili privatne inicijative, dok njihova šira sistemska primena nailazi na:
visoke troškove,
nedovoljnu tehničku obučenost,
spor institucionalni odgovor,
i ograničene kapacitete za upravljanje tehnološkim promenama.
Kao pozitivan primer navedena je primena smart navodnjavanja u proizvodnji borovnice, gde digitalni sistemi omogućavaju preciznije upravljanje potrošnjom vode, veću efikasnost i bolju otpornost proizvodnje na klimatske ekstreme.
Obrazovanje i tržište rada: potreba za novim kompetencijama
Jedan od najznačajnijih segmenata diskusije odnosio se na pitanje obrazovanja i pripreme budućih stručnjaka za izazove zelene i digitalne tranzicije.
Učesnici su ocenili da postojeći obrazovni sistemi često:
ostaju previše teorijski,
sporo prate tehnološke promene,
i nisu dovoljno povezani sa realnim potrebama tržišta rada.
Posebno je naglašena potreba za:
interdisciplinarnim pristupom,
razvojem digitalnih i analitičkih kompetencija,
većim prisustvom praktičnog rada i terenskih aktivnosti,
jačanjem saradnje između univerziteta, institucija i privrede,
kao i razvojem lifelong learning programa i kraćih specijalizovanih obuka.
Tokom diskusije više puta je istaknuto da budući stručnjaci više neće moći da funkcionišu unutar uskih profesionalnih okvira, već će morati da razumeju povezanost:
voda,
energije,
poljoprivrede,
klimatskih politika,
digitalnih tehnologija,
i održivog razvoja.
Evropska saradnja i značaj Erasmus+ programa
Fokus grupa održana u Kragujevcu još jednom je pokazala koliko su pitanja održivog upravljanja vodnim resursima i klimatske otpornosti danas istovremeno lokalna i evropska tema.
Kroz Erasmus+ projekat WATERSHED, REDASP zajedno sa partnerima iz više evropskih zemalja doprinosi razmeni znanja, iskustava i savremenih obrazovnih pristupa u oblastima održivosti, zaštite životne sredine i upravljanja resursima.
Poseban značaj evropske podrške ogleda se u povezivanju univerziteta, institucija, stručnjaka i lokalnih zajednica, kako bi se zajednički razvijala rešenja za izazove koji prevazilaze nacionalne granice — od klimatskih promena i nestašice vode do potrebe za novim znanjima i kompetencijama.
Zaključci fokus grupe biće korišćeni za razvoj preporuka, obrazovnih sadržaja i Pedagoškog vodiča projekta WATERSHED, sa ciljem jačanja saradnje između obrazovanja, institucija, privrede i stručnjaka iz prakse.
