Agri-PV: kada ista zemlja proizvodi i hranu i energiju

Poljoprivreda i energetika dugo su posmatrane kao dva odvojena sektora. Razvoj agro-fotonaponskih sistema (Agri-PV) menja takav pristup: ista površina zemljišta može da zadrži svoju osnovnu poljoprivrednu funkciju, dok se istovremeno koristi za proizvodnju električne energije iz sunca.

Upravo ta mogućnost dvostruke upotrebe zemljišta čini Agri-PV posebno zanimljivim za poljoprivredne regione, uključujući Šumadiju i Pomoravlje.

Šta je zapravo Agri-PV?

Agri-PV podrazumeva kombinovanje poljoprivredne proizvodnje i fotonaponskih sistema na istoj površini. Za razliku od klasičnih solarnih elektrana postavljenih na zemljištu, kod Agri-PV sistema poljoprivredna proizvodnja ostaje primarna namena zemljišta.

U zavisnosti od vrste proizvodnje, solarni paneli mogu biti postavljeni iznad useva, između redova zasada ili na konstrukcijama koje omogućavaju nesmetano kretanje poljoprivredne mehanizacije i obavljanje redovnih radova.

To znači da pitanje više nije nužno „poljoprivreda ili proizvodnja energije?“, već sve češće – kako ih možemo pametno kombinovati?

Zašto je ova tema sve važnija?

Evropska energetska tranzicija zahteva značajno povećanje proizvodnje solarne energije. Istovremeno, širenje klasičnih solarnih elektrana može otvoriti pitanje konkurencije za zemljište, posebno tamo gde su kvalitetne poljoprivredne površine ograničen resurs.

Agri-PV nudi drugačiji pristup.

Prema analizama Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, korišćenje samo 1% poljoprivrednog zemljišta EU za Agri-PV moglo bi da obezbedi oko 944 GW fotonaponskog kapaciteta. Potencijal je, dakle, izuzetno veliki.

Ali proizvodnja energije je samo jedan deo priče.

Pravilno projektovani sistemi mogu obezbediti delimično zasenjivanje useva, smanjiti izloženost ekstremnim temperaturama i pružiti određenu zaštitu od nepovoljnih vremenskih uslova. U uslovima sve izraženijih klimatskih ekstrema, ovakva rešenja postaju interesantna i iz perspektive otpornosti poljoprivrede.

Zašto je Agri-PV relevantan za Šumadiju i Pomoravlje?

Za naš region ova tema ima posebnu težinu.

Šumadija i Pomoravlje imaju značajnu poljoprivrednu proizvodnju, veliki broj porodičnih gazdinstava i razvijene lance proizvodnje i prerade hrane. Istovremeno, poljoprivrednici se suočavaju sa rastućim troškovima energije, potrebom za modernizacijom proizvodnje i sve izraženijim posledicama klimatskih promena.

Tokom 2026. godine širom centralne Evrope zabeleženi su periodi visokih temperatura i nedostatka padavina koji su doveli do smanjenja vlažnosti zemljišta i povećanog toplotnog i vodnog stresa za pojedine kulture.

U takvom okruženju, Agri-PV treba posmatrati mnogo šire od same proizvodnje električne energije.

Za poljoprivredno gazdinstvo on potencijalno može predstavljati način da se:

• sačuva osnovna poljoprivredna funkcija zemljišta;
• deo energije proizvodi na mestu potrošnje;
• smanji izloženost promenama cena energije;
• unapredi otpornost određenih vidova proizvodnje na visoke temperature i ekstremne vremenske uslove;
• otvore nove mogućnosti za investicije u modernizaciju gazdinstava.

Posebno interesantne mogu biti primene u voćarstvu, povrtarstvu i drugim proizvodnjama kod kojih se tehničko rešenje može prilagoditi potrebama konkretne kulture.

Potencijal postoji – ali Agri-PV nije univerzalno rešenje

Važno je, međutim, ne predstavljati Agri-PV kao tehnologiju koja se jednostavno može postaviti na bilo koju parcelu.

Njegova opravdanost zavisi od niza faktora: vrste kulture, karakteristika zemljišta, orijentacije i konstrukcije sistema, potrebnog nivoa osunčanosti, pristupa mehanizacije, mogućnosti priključenja na mrežu, investicionih troškova i regulatornih uslova.

Upravo je regulatorni okvir jedan od važnih izazova za širu primenu Agri-PV sistema u Evropi. Potrebno je jasno odrediti pod kojim uslovima zemljište sa ovakvim sistemom zadržava status poljoprivrednog zemljišta, kako se uređuju procedure izdavanja dozvola i priključenja na mrežu i koji modeli finansiranja mogu biti dostupni investitorima i poljoprivrednicima.

Zbog toga prvi korak nije masovna izgradnja sistema, već znanje: razumevanje tehnologije, lokalnih uslova, ekonomskih efekata i regulatornih mogućnosti.

AGRIC – od evropskog iskustva do primene u našem regionu

Upravo na tome je zasnovan projekat AGRIC – Advancing Agri-PV Readiness and Cooperation (Jačanje spremnosti i saradnje za primenu agro-fotonaponskih sistema), koji se realizuje u Bugarskoj, Nemačkoj, Litvaniji, Poljskoj i Srbiji.

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja – REDASP kroz projekat radi na tome da znanje i iskustva razvijena na evropskom nivou približi akterima u Srbiji i prilagodi ih našim uslovima.

Projektne aktivnosti obuhvataju jačanje kapaciteta i obuke, razmenu iskustava, povezivanje poljoprivrednog i energetskog sektora, prikaz praktičnih primera, kao i razvoj alata koji treba da pomognu zainteresovanim akterima da bolje procene mogućnosti za ulaganje u Agri-PV.

Cilj nije da se unapred pretpostavi da je Agri-PV odgovarajuće rešenje za svako gazdinstvo, već da poljoprivrednici, institucije, stručnjaci, investitori i donosioci odluka dobiju dovoljno znanja i praktičnih informacija da mogu da donesu kvalitetne odluke.

Za Šumadiju i Pomoravlje to je prilika da o ovoj tehnologiji počnemo da razgovaramo pre nego što ona postane široko rasprostranjena – i da na vreme sagledamo gde ona zaista može imati ekonomskog, energetskog i poljoprivrednog smisla.

Projekat AGRIC deo je Evropske klimatske inicijative (EUKI) nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, klimatsku akciju, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost (BMUKN).